Hirurški instrumenti predstavljaju glavno sredstvo rada i značajan deo ukupnih kapitalnih investicija bolnice. Samo pravilnim održavanjem i negom, instrumenti se mogu održati što duže i u što boljem stanju. Preporučene mere uvek treba sprovoditi u skladu sa upustvima proizvođača, odgovarajućim higijenskim zahtevima i važećim propisima o sigurnosti na radu.

Instrumenti i materijali koji su korišćeni tokom operacije su pokriveni krvlju i ostacima tkiva, mogu biti u kontaktu sa hemikalijama i tečnostima, prašinom i prljavštinom. Cevi šupljih instrumenata takođe mogu biti pune tih nečistoća. Oni se moraju obraditi tako da se bezbedno mogu koristiti kod drugih pacijenata. U sveukupnom procesu pripreme instrumenata, čišćenje ima veliku ulogu. Glavni uslov za opremu koja je namenjena da bude u kontaktu sa unutrašnjim tečnostima je da ona bude sterilna. Međutim, sama sterilnost nije dovoljna za bezbednu upotrebu. Instrument koji je pokriven sa sterilnom prljavštinom, ili ostacima hemikalija ili korozije, i dalje predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Zbog toga sve potencijalno opasne nečistoće ili ostaci moraju biti uklonjeni.

Opasnost po zdravlje uzrokovana preostalim nečistoćama (čak i kada su sterilne) je samo jedan od nekoliko razloga zašto se material, koji će biti sterilisan, prvo mora detaljno očistiti pre sterilizacije.

Dekontaminacioni ciklus instrumenata

Zašto je potrebno čistiti pre sterilizacije?

  • Uklanjanja svih vidljivih nečistoća, tkiva, krvi i stranih čestica

Medicinski instrumenti, pogotovo oni koji će biti korišćeni u visokorizičnim područjima, ne bi trebali imati živih mikroorganizama na sebi. Takođe, bilo kakva prljavština ili strana čestica (čak i sterilna), ostavljena na instrumentima i materijalima, može imati vrlo opasne komplikacije, ukoliko se unese u pacijenta (organi,krvotok). Telo ima tendenciju da odbaci bilo koju stranu stvar koja uđe u telo. Rezultat toga može biti kašnjenje oporavka i izlečenja uz puno dodatne patnje za pacijenta. Izuzetno opasno može biti ukoliko tokom operacije takva prljavština (čestica) uđe u krvotok.

  • Redukcija stepena dekontaminacije mikroba

Čišćenjem, populacija mikroorganizama koji se nalaze na materijalima (poznati kao mikrobi) se znatno smanjuje. Na ovaj način početne dekontaminacije, kasniji stupanj dezinfekcije je znatno niži, a na taj način ovaj proces će biti efikasniji, pošto manje organizama treba biti ubijeno. Pored toga, pošto su sve vidljive prljavštine, uključujući i ostatke hrane, krvi ili gnoja uklonjene, a „plodno tlo“ je oduzeto, mikroorganizmi koji su preživeli nemaju šansu da se umnože. Ali postoji još jedna opasnost – ostaci iz mrtvih mikroorganizama mogu izazvati grozničave reakcije ukoliko dospeju u krvotok. Mali ostaci od mrtvih mikroorganizama su poznati kao pirogeni. Postoje mikroorganizmi koji sadrže otrovne hemikalije koje se oslobađaju kada se ubiju. Ovi endotoksini mogu izazvati ozbiljne bolesti. To su dodatni razlozi da se smanji broj mikroba koliko je moguće pre postupaka dezinfekcije i sterilizacije.

  • Zaštita instrumenata od korozije

Medicinski instrumenti su obično skupi precizni instrumenti. Osovina i šarke su vrlo osetljivi na bilo kakve ostavljene naslage prljavštine. Mali ostaci krvi lako mogu izazvati koroziju (rđu). Takva korozija je pojačana zbog vlage i visokih temperatura tokom procesa sterilizacije, posebno kada se koristi para. Korozija može uzrokovati ozbiljna oštećenja na instrumentima, pa čak i učiniti ih beskorisnim ili opasnim po pacijenta. Loš kvalitet vode ili nepravilno doziranje sredstava za čišćenje može biti uzrok korozije. U ispravnom procesu čišćenja hemijske supstance za čišćenje, kvalitet vode, materijali za čišćenje i ostali procesni parametric (temperatura i vreme) se pažljivo biraju, što vodi pravilnom izboru hemikalija i procesa.

  • Osigurati bezbednije kretanje opreme i materijala

Nakon čišćenja instrumenti moraju biti pregledani, skupljeni i upakovani za sterilizaciju. To zahteva naporno rukovanje. Čišćenje i kasnija dezinfekcija osiguravaju da se ove aktivnosti mogu obavljati bezbednije.

Važnost čišćenja medicinskih pomagala:

  •  Uklanjanje vidljive prašine i prljavštine;
  •  Uklanjanje plodnog tla za preživljavanje mikroorganizama;
  •  Smanjenje biološkog tereta;
  •  Zaštita od korozije;
  •  Obezbeđivanje sigurnijeg slobodnog kretanja opreme i materijala.

Nečistoće na korišćenim hirurškim instrumentima

Nakon upotrebe u medicinskom postupku, instrumenti i drugi materijali imaju na sebi veliku količinu krvi i tkiva, a mogu biti i hemikalije, kao što su dezinfekciona sredstva i druge tečnosti. Većina tih nečistoća su ostaci krvi i tkiva koji sadrže protein. Kada je grejanje proteina iznad 50 C, oni će se početi lepiti zajedno. To slepljivanje je poznato kao koagulacija. U toku dezinfekcije vrućom vodom ili kasnije tokom parne sterilizacije, ti instrumenti su izloženi znatno višim temperaturama i tako će se ostaci proteina zalepiti za materijal. Zato je bitno da se sve nečistoće uklone pre dezinfekcije i/ili sterilizacije i da temperatura vode koja se koristi  za pripremni proces čišćenja nije viša od 50 C.

Važnost brzog čišćenja nakon upotrebe

Kada se organske nečistoće, kao što su krv, tkiva i sl., ostave da se osuše, one će se pričvrstiti čvrsto za podlogu, a kako vreme prolazi, one će se teže uklanjati (isto kao kada se dugo čeka sa pranjem sudova posle jela). Zato je bitno da se materijali očiste što je moguće pre nakon njihove upotrebe. U nekim zemljama setovi instrumenata se potapaju u dezinfekcionu tečnost. To može rešiti problem isušivanja instrumenata, ali i ti dezificijensi takođe uzrokuju koroziju. I u ovom slučaju je važno uraditi čišćenje što je pre moguće nakon upotrebe.

Postupak čišćenja u službi centralne sterilizacije (SCS)

Nakon upotrebe, setovi instrumenata se obično stavljaju u njihove originalne kasete na odeljenju za čišćenje SCS. Postoje različita mišljenja o nizu aktivnosti u odeljenju za čišćenje. To će zavisiti od vremena završetka rada u operacionoj sali, puta kojim je materijal transportovan, kao i od načina stizanja setova instrumenata do SCS. Kada je transport obavljen kao suv, što se praktikuje u mnogim zdravstvenim ustanovama, isti se može pratiti kroz sledeće aktivnosti:

1. Početno čišćenje/ispiranje

Korišćeni instrumenti su prekriveni nečistoćama i prljavštinom, dakle oni su kontaminirani. Instrumenti, u svojoj korpi, se mogu staviti u duboki bazen (specijalna sudopera) i isprati tušem na temperaturama ispod 50 C. Treba koristiti dovoljno dubok bazen, kako bi se smanjilo prskanje vode po osobi koja obavlja pranje. Takođe, početno čišćenje se može obaviti u automatskom ispiraču i/ili ultrazvučnoj kadi.

2. Sortiranje za ručno i mašinsko čišćenje

Ako se ne uklanjaju još u operacionoj sali, svi jednokratni materijali se moraju izneti izvan nje, a instrumenti koji se ne mogu prati mašinski, moraju biti odvojeni od onih koji se peru u mašini. Ovaj rad zahteva veliku pažnju, jer postoji visok rizik od ozleda. Nošenje kecelja, haljina i zaštitnih rukavica je bitno. Preporučuje se i nošenje maske (poglavlje lična zaštita tokom čišćenja).

Da bi sprečili oštećenje instrumenata, preporučljivo je da se instrument izvadi iz njegove rešetke i stavi u drugu rešetku,a ne „izbacivanje“ svih instrumenata na radni sto, jer to može oštetiti osetljive instrumente. Kako bi se osiguralo da vodeni sprejevi za pranje dođu do svih delova instrumenata, neophodno je da se veliki setovi instrumenata postave u više od jedne rešetke.

3. Čišćenje/dezinfekcija

Prilikom glavnog čišćenja sve preostale nečistoće su uklonjene. Čišćenje može biti ručno ili mašinsko. U automatskom dezinfikatoru sve se prvo opere, a nakon toga dezinfikuje vrućom vodom. Predhodno ručno očišćene nečistoće, obično ponovo prolaze ciklus mašinskog čišćenja, da bi se osiguralo dezinfikovanje.

4. Provera čišćenja i sušenja

Nakon čišćenja, sve instrumente treba pregledati da li su suvi i ispravno očišćeni. Posebnu pažnju treba obratiti na „teške“ delove instrumenata – zubci, lumeni i sl. Ova provera se obično radi kada se proverava funkcionalnost instrumenta (u okviru poglavlja ispitivanje i vrednovanje procesa čišćenja).

Napomena: U cilju smanjenja rizika po osoblje, u nekoliko zemalja predhodno čišćenje instrumenata koji su pogodni da budu stavljeni direktno u mašinu za pranje i dezinfekciju, se ne preporučuje, tj. kad god je moguće radi se samo mašinsko pranje.

Čišćenje je uklanjanje svih vidljivih nečistoća, prašina ili drugih stranih materijala.

Čišćenje

Kada perete ruke, vi ćete ih trljati neko vreme koristeći toplu vodu i sapun. Nakon pranja ćete isprati ruke, kako bi uklonili prostale prljavštine i sapun. Svaki adekvatan postupak čišćenja uključuje faktore čišćenja ovog jednostavnog postupka pranja ruku.

Voda – medijum u kojem će se nečistoće otopiti ili suspendovati i ukloniti, od stvari koje se peru. Ona pruža okruženje u kojem se sve akcije čišćenja odvijaju. Mehaničko delovanje – kao što su brisanje, četkanje, prskanje vodom pod pritiskom ili ultrazvučni talasi u vodi. Hemijsko delovanje – detrdžent sa vodom se koristi za potapanje i skidanje prljavštine i klica. Hemikalije u nečistoćama koje uzrokuju naslage (npr.kamenac), se mogu ukloniti. Sredstva za čišćenje mogu sadržati dodatne hemikalije koje ubijaju mikroorganizme, razbijaju proteine i štite instrumente. Toplota – povećava moć razređivanja vode i sapuna ili deterdženta. Minimalno vreme koje je potrebno da se nečistoće podvrgnu radnjama kako bi aktivnost bila delotvorna, je vreme potrebno za odgovarajuće čišćenje, a ono zavisi od metoda i intenziteta drugih aktivnosti.

Napomena: u cilju sprečavanja zgrušavanja tkiva i krvi, temperaturu za predhodno čišćenje ili za upotrebu neutralnih deterdženata trebalo bi ograničiti na ispod 50 C. Alkalni deterdženti, međutim, snažno zavise od viših temperatura u cilju vršenja procesa hidrolize (razgradnje pomoću vode) ostataka proteina. Zbog toga, temperatura za glavno čišćenje, trebalo bi da bude odgovarajuća za vrstu deterženta koji se koristi.

Postupak čišćenja

Postupak potpunog čišćenja koji rezultira čistim proizvodom može se predstaviti kao ciklus, sa svakim faktorom koji daje relativni doprinos ukupnom postupku čišćenja (krug čišćenja prema Sinner-u). Zavisno od metode koja se koristi za čišćenje, udeo pojedinih faktora za čišćenje je različit. Kada se koristi proces čišćenja četkom, prilikom mehaničkog čišćenja, jedina dostupna mehanička radnja je ispiranje vodom. Rezultat toga je sličan nivo čistoće, više nego kod drugih faktora kada su potrebne hemikalije i tempertura.

Metode čišćenja u centralnom odeljenju za sterilizaciju

Zavisno od materijala koji se čisti i dostupnih sredstava, čišćenje će se izvršiti na različite načine. Neki materijali se mogu prati u automatskoj mašini/dezinfikatoru. Drugi materijali se mogu očistiti samo ručno. U većini slučajeva će se koristiti kombinacija ručnog i mašinskog pranja.