Stavljanje paketa u komoru sterilizatora (poznavanje materijala)

Sva pomoćna sredstva koja se koriste tokom procesa sterilizacije su bazirana na jednoj jedinici sterilizacije (300 x 300 x 600mm) – korpe za sterilizaciju, kontejneri za instrumente. Razlog tome jeste racionalno, a pre svega ispravno korišćenje komore sterilizatora.

Kada je reč o sterilizacionim korpama, one nam u velikoj meri olakšavaju rad sa manjim paketima. Postoje tačno utvrđena pravila kako treba izvršiti preraspodelu materijala unutar sterilizacione korpe:

• dozvoljena je najveća moguća težina;
• ne sme se puniti iznad ivica korpe;
• paketi za sterilizaciju se stavlaju uspravno u sterilizacionu korpu;
• ukoliko su u pitanju posebni materijali (teški instrumenti) položiti ih vodoravno što pomaže raspoređivanju težine sadržaja preko veće površine;
• punjenje unutar korpe treba biti tako da se između pojedinačnih punjenja može uvući šaka;
• korpu za sterilizaciju je potrebno potpuno napuniti kako bi se sprečilo pucanje vrećica.

Jedna od dilema jeste kako slagati prozirne pakete unutar sterilizacione korpe. Jedna od preporuka jeste metoda slaganja „prozirna strana nasuprot prozirnoj, a papirna strana nasuprot papirne“, a takođe je prihvatljiva i metoda „prozirna strana nasuprot papirne“. Ono što je preporuka jeste da se treba pridržavati upustava proizvođača, jer u procesu izrade se koriste različiti materijali koji nemaju ista svojstva. Podrazumeva se da materijali moraju ispunjavati sve kriterijume iz okvira norme EN 868, kako bi mogli biti korišćeni u medicinske svrhe.

Kao najbolje rešenje preporučuje se tehnika slaganja istih strana okrenutih prema istima (papir na papir, prozirna strana na prozirnu). Jedino tako unutar pakovanja je nesmetan ulaz i izlaz vazduha i pare. Kod druge tehnike (papir na prozirnu stranu) postoji opasnost da u toku ciklisa sterilizacije film nadolazeće vrećice pokriva i pritiska papirnu stranu, te na taj način smanjuje propuštanje vazduha, tj. pare unutar vrećice.

Prozirna kompozitna folija sadrži najmanje dva različita sloja – unutrašnji sloj od polipropilena i spoljašnji sloj od poliestera. Folija je nepropusna za tečnosti, vazduh ili gasove. Zbog toga je preporučljiva metoda slaganja papir na papir, a folija na foliju, jer svojstva papira su takva da je propusan u toku ciklusa sterilizacije, a kasnije postaje nepropusan, te oba sloja pružaju adekvatnu mikrobnu zaštitu.

Smanjeno je propuštanje vazduha, tj. pare

Omogućen je ulaz i izlaz vazduha i pare

Papir koji se koristi izrađen je od celuloznih vlakana koja su međusobno povezana vodootpornim lepkom. Zahvaljujući vodootpornom lepku, papir ima sposobnost da podnese uslove sterilizacije i da propušta vazduh i sterilant (sterilizacioni medij – para, EO), dok je za razne čestice i vodu nepropusan. Agresivne tečnosti, poput alkohola i dezinfekcionih sredstava, uništavaju lepak a time i ulogu mikrobne barijere. Zbog toga se papir za sterilizaciju ne sme izlagati takvim tečnostima. Posebna svojstva papira za sterilizaciju su propustljivost za vazduh i sterilizacioni medij, ali i nepropustljivost za razne čestice. Ova svojstva osigurava unapred određena veličina pora. Pojam pore se ne odnosi na prolazne (nisu pore te koje se otvaraju i zatvaraju). Kad u toku ciklusa sterilizacije vazduh i molekuli pare prođu kroz strukturu papira, oni stvaraju lavirinte prolaza kroz koje ne mogu proći veće čestice poput prašine ili kapi vode koje nose mikroorganizmi. Na ovom principu se zasniva učinak filtera na papiru za sterilizaciju.