Bitno je znati da li je u procesu čišćenja korišćena adekvatana oprema za čišćenje. Kontrola kvaliteta čišćenja je trenutno tema koja je predmet mnogobrojnih rasprava, pa su razvijene razne metode da bi se postiglo odgovarajuće čišćenje. Prema novom standardu za automatske mašine za pranje/dezinfekciju (EN 15883) performansa čišćenja mora biti potvrđena za svaku vrstu materijala. Ovo je rezultat razvoja standardnih ispitivanja nečistoća i procesa u uređajima za čišćenje.
Kontrola kvaliteta čišćenja
Osnovna provera procesa čišćenja jeste pažljiva provera čistoće instrumenata i materijala. Svi materijali koji su čišćeni trebaju biti oslobođeni od svih preostalih nečistoća, ostataka, korozija itd. Posedbnu pažnju obratiti na proveru osovina, zglobova, zubaca instrumenata. Takođe u pukotinama mogu biti korozije, što je opet posledica lošeg čišćenja. Pregled lampom sa lupom može biti vrlo koristan za identifikovanje preostalih prljavština.
Za demonstraciju efikasnosti čišćenja postoji dostupan komplet testova. Koristi se fluorescentni prah ili tečnost koji se primenjuju na materijalima ili instrumentima. Materijal se potom očisti na uobičajen način. Korišćenjem ultraljubičastog svetla, svi delovi/čestice koji nisu uklonjeni će svetliti. Sjajan pokazatelj! To jasno identifikuje nedostatke u postupku čišćenja: obično zubaca, zglobova i šrafova, na svim mestima na kojima se nečistoće mogu prikupiti, a koja se lako zaboravljaju. Ovaj komplet se takođe može koristiti kao metoda poboljšanja postupka ručnog pranja. Pošto njihove količine obično ne mogu biti proverene, ovi materijali se ne mogu koristiti za validaciju procedure čišćenja.
Nekoliko pokušaja je napravljeno kako bi se imao univerzalni test za proveru, tj. vrednovanje kvaliteta mašinskog pranja/dezinfekcije instrumenata. TOSI (test objekta hirurških instrumenata) postaje prihvaćen za testiranje čišćenja. To je metalna traka, delimično prekrivena podlogom, sa sličnim karakteristikama kao ljudska krv. Pola trake je inkapsulirano u plastični poklopac koji je dizajniran tako da je proces (pristup) čišćenja otežan od jednog kraja ka drugom. Programirani su tako da sistem za čišćenje uređaja može predpostaviti da su optimalni uslovi za čišćenje instrumenata postignuti.
Za testiranje performansi čišćenja šupljih instrumenata dostupni su testovi, simulirajući šuplje instrumente. Test traka je slična traci za normalne instrumente i stavlja se u kapsulu koja ima lumen sa obe strane. Dimenzije testa simuliraju dužinu šupljih instrumenata, a princip rada je isti kao i kod normalnog testa.
Test simulira lumen fleksibilnih endoskopa, a postupak je sličan kao i kod predhodno opisanih testova.
To su testovi za otkrivanje ostataka krvi na površini. Testovi su zasnovani na enzimskim reakcijama. Samo minit će biti dovoljan (ukoliko ima ostataka) da se uoče promene boje. Detektuje 0,1 mikrogram u roku od jedne minute. Za uzimanje uzorka sa površine, npr. hirurškog instrumenta koristi se bris. Bris se stavlja u indikator i posmatra se promena boje (npr.od plave prelazi u zelenu).
Za kvantitativne analize procesa čišćenja neophodno je izmeriti temperaturu i vreme tokom ciklusa čišćenja na različitim lokacijama unutar komore. Nakon procesa oni se mogu povezati sa kompjuterom i proces obrade podataka uneti u program za analizu procesa.
Prema novim standardima procese u mašinama za dezinfekciju je potrebno validirati. Čisti proizvodi su dobar rezultat – mašine za pranje/dezinfekciju su funkcionalne, pokazuju pravi proces. Čistoća treba biti na osnovu prihvaćenog standarda čistoće, bez ostataka rezidua i mikroorganizama.