Kada je set već upakovan, mi ne možemo sa sigurnošću znati da li smo ga ispravno spakovali. Postupak ispravnog pakovanja materijala je od velike važnosti, jer pruža garanciju u smislu kvaliteta sterilizacije i očuvanja sterilnosti u toku skladištenja materijala. Kao što je već napomenuto, materijal ne treba biti suviše „zategnuto spakovan“- papir ili lepljiva traka može pući u toku ciklusa sterilizacije. To ćemo lako utvrditi po tenzionoj snazi samog materijala (materijal spakovan na ovaj način odaje utisak da će papir ili traka pri manjem pritisku pući). Ukoliko sa tako spakovan materijal stavi u komoru sterilizatora, on puca usled dejstva pritiska jer nema mogućnost širenja. To je ujedno i najbolji pokazatelj neadekvatno spakovanog materijala.
Međutim, materijal koji je labavo spakovan prolazi ciklus sterilizacije i kao takav može se dalje distribuirati? Svakako da ne može, jer u tom slučaju pakovanje, tj. materijal ne ispunjava kriterijume mikrobne barijere. Edukovano osoblje koje radi u centralnim sterilizacijama zna da prepozna labavo spakovan materijal, tj. neće ga dalje distribuirati. Ni jedan, ni drugi slučaj kontrole nisu preporučljivi jer se odražavaju na finansijsko stanje ustanove (povećavaju se troškovi).
Zbog toga se treba raditi na poboljšanju kvaliteta pakovanja, tj. načina pakovanja. Svaka osoba koja radi na pakovanju materijala može testirati svoje sposobnosti, a samim tim i poboljšati kvalitet rada. Kako?