Vekovima u nazad poštujeme narodne običaje vezane za Badnji dan i Božić. U urbanijim mestima, sve manje se poštuju stari običaji i značenje Badnjeg dana i večeri, ali pored svega najvažnije i najznačajnije običaj je pravljenje česnice uoči Božića i unošenje Badnjaka. Ali koliko smo zaista upućeni u naše običaje i kakav značaj je imalo to za naše pretke.

       U duhu praznika, darivanja i blagdana, još od davnina praznuje se Badnji dan, dan pre Božića. Badnji dan je dobio naziv po Badnjaku, granama hrasta, cera ili bukve, koje se na taj dan seku i pale. Inače se po Slovenskoj mitologiji drvo hrasta smatra svetim drvetom, pa odatle proizilazi seča baš tog drveta. Badnji dan se proslavlja 24. decembra tj. po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 6. januara. Kako nam običaji nalažu, posebno u manjim mestima, gde su se sačuvali stari običaji, rano ujutru se „ ide u badnjake“ tj glava kuće i muška deca idu u šumu da seku badnjak. Grana badnjaka se uzima onoliko koliko je muških članova porodice u kući.

Badnji dan se smarta poslednjim danom posta, pa se večera u krugu porodice, a glavne namirnice na stolu su orasi i suvo voće. Svakako je po narodnim verovanjima potrebno da večera bude bogata, ali i posna, kako bi cela godina bila puna izobilja i rodna.

      Kao što običaji nalažu, za Badnje veče glava porodice unosi badnjak i pečenicu ( najčešće svinjsku ), koja se prethodni dan, na Tucindan, pripremala. Svi ukućani ga dočekuju sa žitom u situ, koje se rasipa po kući, a orasi se bacaju u najdalje uglove kuće, radi žrtve predaka.

       U zavisnosti od kraja, običaji se razlikuju. U Vojvodini je običaj darivanje kolača, voća i oraha deci, koja sa đačkim torbama idu po komšiluku i pevaju pesme. Ta deca se nazivaju mali korinđaši.

Zašto se baš Badnjak seče i pali za Badnji dan?

Običaj koji nalaže seču i paljenje badnjaka se vezuje za Hristovo rodjenje. Badnjak je simbol drveta koje je Josif palio kada se Hristos rodio, takodje i simbolizuje krst Hristov. Za Badnji dan se pored Badnjaka unosi i posipa slama po kući kao sećanje da je Isus rodjen u štali.

U skladu sa običajima i verovanjima, želimo vam uspešnu i rodnu godinu.

Srećan Badnji dan i Badnje veče.