Uvodjenje dezinfekcije

Još sredinom 19. veka, tačnije davne 1846. godine, mađarski ginekolog Ignac Zemelvajs nakon detaljnog istraživanja stope smrtnosti, uvodi pranje i dezinfekciju ruku. Na taj način se procenat smrtnosti smanjio i ispostavilo se da je njegovo rešenje za suzbijanje smrtnosti delotvorno.

Medjutim, ako se malo vratimo na istorijat osnivanja bolnica i celokupnog razvoja zdravstvenog sistema, početak samog razvoja lečenja u bolničkim uslovima je i nastao sredinom 19. veka, kada su se lekari fokusirali apsolutno samo na izlečenje konkretne bolesti. Nije se dovodilo u pitanje zašto je mortalitet počeo da oscilira nakon operacija. Generalno je u to doba mali broj stanovništva bio adekvatno obrazovan i stručan za lečenje bolesnih i zaraženih.

Lekari su imali poseban tretman i položaj u društvu. Samim tim su teško prihvatali nove predloge i teorije o unapređenju celokupnog sistema.

Kako je mladi ginekolog Ignac Zemelvajs uveo obavezno pranje ruku i dezinfekciju rastvorom hlora pre svakog operativnog zahvata i na taj način drastično smanjio procenat smrtnosti, time je dokazao da se veliki broj infekcija i zaraza prenosi putem prljavih ruku. Takva teorija nikako nije bila prihvaćena medju ostalim lekarima, jer bi se smatralo da su lekari odgovorni za porast mortaliteta u toku lečenja bolesnika. U to vreme se dovela u pitanje ustaljena praksa rada bečkih lekara, posebno onih koji su poticali iz srednjeg sloja društva.

Međutim, Ignac Zemelvajs se i danas smatra „ Ocem pranja ruku“.

Dezinfekcija danas

Danas je dezinfekcija ruku najvažnija praksa i postupak pre bilo kakvog operativnog zahvata. A poslednje dve godine je praksa i u svakodnevnom životu.

Pored svakodnevnog pranja pruku (više puta dnevno), obavezna „navika“ nam je dezinfekcija ruku, sredstvom koje ima najmanje 70% alkohola u sastavu, kako bismo ubili mikroorganizme i smanjili mogućnost za dobijanje virusa, infekcija i bakterija.

Sredstva za dezinfekciju su vremenom napredovala i dosta su unapređena, pored određenog procenta alkohola koje je potrebno da sredstvo sadrži, važna je i nega i zaštita ruku, sprečavanje isušivanja ruku i mogućnost dobijanja ekcema ili alergija.

U vremenskom rasponu, koji je danas već više od 100 godina, od običnog rastvora hlora dolazimo do sredstva sa sastavom koji pored potrebne dezinfekcije nudi i negu vašim rukama.

I ako se zapitate kako da budete sigurni da neće doći do prenosa bakterija, virusa ili infekcija.

 Naš odgovor je Lysosept gel – inovativno i vanvremensko sredstvo koje vam nudi efekat 2 u 1 – nežan dodir i adekvatna dezinfekcija.